Nastavljamo energetsku tranziciju kompanije

Poslednje godine su veoma izazovne za energetski sektor i na našu industriju utiču brojna globalna dešavanja na koja mi imamo malo ili nimalo uticaja, ali će sasvim sigurno u narednom periodu rasti udeo obnovljivih izvora energije u energetskom miksu, kaže u intervjuu za Kvartalni bilten Nacionalnog naftnog komiteta Srbije Sergej Fominih, direktor Bloka energetika u kompaniji NIS (Naftna industrija Srbije). Sa Sergejem Fominihom smo razgovarali o aktuelnoj situaciji u energetskom sektoru Srbije i regiona, ali i o aktuelnim projektima iz oblasti obnovljivih izvora energije koje razvija kompanija NIS.

U NIS-u je nedavno formiran Blok Energetika koji će objediniti veliki deo „zelenih“ projekata. Koji su ciljevi i ideja ovog novog organizacionog dela?

Svedoci smo da se tržište energetike poslednjih godina značajno izmenilo. Nije reč samo o promenama cena energenata, već i o suštinskim izmenama kakve donose energetska tranzicija, ubrzani razvoj alternativne energetike, te zelena agenda različitih zemalja koja znači i značajne izmene zakonske regulative. Tu ni Srbija nije izuzetak, jer је prošle godine usvojen set zakona koji dodatno regulišu oblast rudarstva i energetike i kojima se detaljno uređuje pitanje korišćenja obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti i dodatno unapređuje pravni okvir. Dakle, promena u energetskom sektoru ima mnogo, a mi u NIS-u ih vidimo kao nove mogućnosti za razvoj naših projekata i doprinos energetskoj stabilnosti ne samo NIS-a i Srbije, već i regiona.

Takođe, u našoj kompaniji je ojačao energetski sektor, koji se razvija u svim pravcima, posebno u sferi proizvodnje energije. Osnovna ideja formiranja Bloka Energetika u NIS-u je da ubrzamo energetsku tranziciju, jer za našu kompaniju to nije novi projekat, već nešto čime se bavimo duže od osam godina. Blok Energetika će, kao jedinstveni centar kompetencija u NIS-u, upravljati oblastima termo i elektroenergetike u okviru naše kompanije. U narednom periodu  osnovni fokus biće širenje obima posla u oblasti proizvodnje i trgovine električnom energijom, solarnom energijom, kao i upravljanje energetskim resursima u NIS-u, uključujući i TE-TO Pančevo i HIP Petrohemiju. Time što se kontinuirano razvija, naša kompanija unapređuje i energetski sektor Srbije. A naš osnovni cilj je dekarbonizacija kroz proces energetske tranzicije. Planiramo da do 2030. godine polovina naše potrošnje bude iz alternativnih izvora energije i činimo značajne korake u tom pravcu.

Koji su ključni projekti na kojima ćete raditi?

Pre svega, razmatramo projekte proizvodnje električne energije iz energije Sunca i vetra, i tu smo već učinili sasvim konkretne korake. Takođe, analiziramo i potencijalne projekte za primenu biomase, biogasa kao i malih hidroelektrana. U svakom slučaju, u narednom periodu doći će do intenziviranja projekata iz oblasti energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije, izdvajanja i skladištenja CO2, razvoja pilot projekata za nekomercijalne tehnologije. To je nova faza u razvoju NIS-a. Istovremeno, definisali smo veliki broj mera i mogućnosti za smanjenje različitih vrsta emisija, prvenstveno emisija gasova sa efektom staklene bašte. Na primer, već vršimo “utiskivanje” CO2 u naša ležišta u cilju sprečavanja emisija u atmosferu i podizanja proizvodnje nafte i gasa. Time ostvarujemo dvostruku dobit – imamo i biznis benefite, ali svakako i ekološke koristi.

Kada je reč o konkretnim projektima, želim da istaknem da smo iskorak u energetiku učinili još 2013. godine kada smo započeli realizaciju programa proizvodnje električne energije na naftnim i gasnim poljima. To znači da smo na našim naftnim i gasnim poljima u Srbiji izgradili male elektrane u kojima se iz kaptažnog gasa na naftnim poljima i nekomercijalnog gasa na gasnim poljima, koji ranije nije bio iskorišćen, proizvodi električna i toplotna energija. U ovaj program NIS je do sada investirao više od 20 miliona evra, a ukupna maksimalna električna snaga elektrana je 14 MW. Ovim načinom proizvodnje energije sprečava se nekontrolisano sagorevanje na baklji ili čak ispuštanje nesagorelog kaptažnog gasa u vazduh na naftnim poljima, a NIS ostvaruje značajne finansijske benefite. Pored Srbije, NIS je započeo proizvodnju struje iz gasa i na bušotini Žombolj u Rumuniji. Kilovatsate proizvedene na ovom postrojenju NIS prodaje na rumunskom tržištu.

Kada je reč o solarnoj energiji, sproveli smo pilot projekat ugradnje solarnih fotonaponskih elektrana na osam benzinskih stanica u Srbiji. Električna energija proizvedena u njima će se najvećim delom koristiti za potrebe samih benzinskih stanica uz razmenu sa distributivnom električnom mrežom. Na ovaj način planirana je godišnja ušteda u nabavci električne energije od gotovo 300 MWh uz isporuku oko 40 MWh u distributivnu mrežu i uz godišnje smanjenje emisije ugljen dioksida od 375 tona. Planiramo da projekat bude proširen na još 30 benzinskih stanica u naredne dve godine. Takođe, planiramo izgradnju solarnih fotonaponskih elektrana u okviru Rafinerije nafte Pančevo i skladišta derivata nafte u Novom Sadu. Ova dva projekta trebalo bi da budu okončani do jeseni 2023. godine, uz ukupnu instalisanu snagu panela od 8,3 MW i ukupnu godišnju proizvodnju od 11200 MWh električne energije.

Takođe, uspešno smo priveli kraju projekat izgradnje Termoelektrane-toplane Pančevo u saradnji sa našim partnerom, kompanijom „Gasprom energoholding“. Ovaj projekat vredan je oko 180 miliona evra i ima instalisani električni kapacitet do 200 MW. U novoj gasnoj elektrani, čija je tehnologija trenutno najbolja sa aspekta energetske efikasnosti i ekologije, proizvodiće se toplotna energija za potrebe Rafinerije nafte Pančevo, dok će proizvedena električna energija većinom biti usmerena u elektroenergetski sistem Srbije. Ovde nije reč o alternativnoj energetici, ali je TE-TO Pančevo prva gasno-parna elektrana u Srbiji, namenjena za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, koja sagoreva prirodni gas a gas je ekološki najčistije fosilno gorivo. Nastavljamo rad i na projektu vetroparka.

Pored toga, i dalje razvijamo trgovinu električnom energijom. Pored tržišta Srbije, tu smo prisutni i na regionalnim tržištima, poput Rumunije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, itd. Iako bismo više zaradili trgujući van Srbije u ovim izazovnim vremenima sve što proizvedemo trenutno ostaje na domaćem tržištu jer i time želimo da doprinesemo energetskoj stabilnosti Srbije.

Kako ocenjujete perspektivu za razvoj „zelenih“ projekata u Srbiji i koji su pravci NIS-a u tom smislu?

Mislim da je trenutak povoljan za dalji razvoj ovakvih projekata. Srpska berza električne energije se veoma uspešno razvija. Tu vidim šansu i za domaćinstva koja žele da započnu sopstvenu proizvodnju električne energije putem solarnih panela i bilo bi dobro da ih što više krene u taj posao. Takođe, menjaju se i tehnologije i omogućavaju veću proizvodnju struje. Pored toga, sve više proizvođača solarnih panela iz celog sveta se trudi da uđe na tržište Srbije, što znači da perspektiva svakako postoji. Što se tiče NIS-a, već sam detaljno nabrojao projekte koje realizujemo i koje planiramo da sprovedemo u delo. Za NIS je najvažnije stabilno snabdevanje električnom energijom jer u sastavu naše kompanije rade postrojenja koja su od posebnog značaja za Republiku Srbiju i njenu energetsku stabilnost i bezbednost. Dovoljno je samo da navedem primer Rafinerije nafte u Pančevu. Takođe, želim da istaknem da NIS pridaje veliki značaj svojoj zelenoj agendi i da je sprovodi već godinama. O tome svedoči činjenica da smo od 2009. godine u projekte zaštite životne sredine i projekte koji značajno doprinose unapređenju ekološke slike investirali oko 900 miliona evra. Dakle, NIS je spreman da  pruži i već daje svoj doprinos smanjenju klimatskih promena, razvoju zelene energetike u Srbiji i dostizanju ciljeva Republike Srbije u pogledu klimatskih promena.

Kako ocenjujete trenutno stanje i dalji razvoj zelene tranzicije i ulaganje u obnovljive izvore energije?

Već sam rekao da su poslednje godine veoma izazovne za energetski sektor i da na našu industriju utiču brojna globalna dešavanja na koja mi imamo malo ili nimalo uticaja. Ovi događaji donekle su usporili proces energetske tranzicije, ali je on, po mom uverenju, nepovratan. Mi sada svedočimo da se pojedine države privremeno vraćaju proizvodnji električne energije iz uglja, ali to je posledica energetske krize i želje da se obezbedi energetska stabilnost u narednom periodu, posebno pred nadolazeću zimu. Takođe, pominje se i ponovno aktiviranje nuklearnih elektrana iz istih razloga koje sam naveo. Ali, u svakom slučaju, mislim da je dugoročna perspektiva smanjenje proizvodnje električne energije iz uglja i to u korist obnovljivih izvora energije, pre svega, energije Sunca i vetra. Smatram da će u narednom periodu samo rasti udeo obnovljivih izvora energije u energetskom miksu. Ukoliko u narednih pet do sedam godina udeo energije iz Sunca i vetra dostigne trećinu ukupno proizvedene energije možemo reći da se proces energetske tranzicije odvija veoma uspešno.

Koji su, po Vama, glavni izazovi trenutnog globalnog energetskog tržišta?

Trenutno stanje energetskog tržišta predstavlja izazov za sve velike igrače. To, pre svega, važi jer na tržištu vlada nestabilnost u dužem vremenskom periodu, potom postoji opterećenje zbog velikog broja različitih interesa na tržištu i, na kraju, trenutno je aktuelan značajan uticaj politike na globalno energetsko tržište. Verujem da ove izazove možemo prevazići ukoliko pažljivo pratimo potrebe tržišta i globalne trendove i budemo spremni da blagovremeno reagujemo u skladu sa promenama koje se očekuju ili dešavaju. Takođe, verujem da je odgovornost naša ključna vrednost – odgovornost prema ljudima, resursima, zajednici i životnoj sredini, i ona je temelj za izgradnju partnerskih odnosa sa svim zainteresovanim stranama.