U našoj kompaniji kontinuirano unapređujemo ekološke performanse poslovnih procesa, razvijamo ekološku svest zaposlenih i podstičemo primenu najboljih dostupnih metoda i tehnologija u investicionim projektima. Na taj način, već godinama dajemo svoj doprinos očuvanju životne sredine, smanjenju emisije štetnih gasova i sprovodimo našu „zelenu agendu“.
U cilju ispunjenja naših „zelenih“ ciljeva, delujemo u tri osnovna pravca – sprovodimo ekološke projekte, realizujemo biznis inicijative koje imaju značajne ekološke benefite i učestvujemo u akcijama zaštite životne sredine. U ekološke projekte i biznis inicijative koje su dale značajne efekte na unapređenje ekološke slike u našoj zemlji od 2009. godine uložili smo više od 900 miliona evra, od čega smo u „čisto“ ekološke inicijative investirali više od 130 miliona evra. Samo u 2023. godini u realizaciju ekoloških projekata uloženo je 801,8 miliona dinara.
Naši osnovni ciljevi u oblasti zaštite životne sredine usmereni su na poštovanje svih propisa koji se odnose na vazduh, vodu i zemljište, odnosno na što manje generisanje, veći stepen reciklaže i zbrinjavanje nastalog otpada, kao i na očuvanje biodiverziteta u područjima poslovanja. Posvećeni smo i smanjenju uticaja na klimatske promene. U 2021. godini izradili smo Strategiju zaštite životne sredine do 2030. godine. Izvršili smo analizu propisa Republike Srbije i Evropske unije, definisali smo dugoročne ciljeve za smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu, izdvojili projekte i procenili potrebna ulaganja.
U okviru naše Strategije zaštite životne sredine značajan deo se odnosi na upravljanje emisijama gasova sa efektom staklene bašte (GHG). U 2022. godine uvedena je praksa praćenja i izveštavanja o emisijama GHG na kvartalnom nivou. Naša kompanija vrši praćenje i izveštavanje kada je reč o Opsegu 1 (direktne emisije gasova sa efektom staklene bašte), Opsegu 2 (indirektne emisije gasova sa efektom staklene bašte), a u 2023. godini proširen je opseg izveštavanja i prvi put je izvršen kompleksan proračun za Opseg 3 (ostale indirektne emisije gasova sa efektom staklene bašte – od kupljenih proizvoda, nabavljenih sredstava prodatih proizvoda (naftni derivati), investicije i dr).
Krajem 2023. godine donet je podzakonski akt koji proističe iz Zakona o klimatskim promenama, Pravilnik o monitoringu i izveštavanju o emisijama gasova sa efektom staklene bašte (Službeni glasnik RS, br. 118/2023), koji za našu kompaniju donosi nove obaveze u vezi sa emisijama gasova sa efektom staklene bašte. U toku su pripremne aktivnosti za ispunjenje obaveze podnošenja zahteva za GHG dozvolu, izrada planova monitoringa GHG emisija, kao i prateće dokumentacije za postrojenja NIS-a.
Takođe, u cilju pripreme za predstojeće obaveze, kao i u cilju uspostavljanja procesa upravljanja emisijama gasova sa efektom staklene bašte, u 2023. godini izradili smo i usvojili uputstvo „Monitoring emisija gasova sa efektom staklene bašte“.
U oblasti upravljanja otpadom zaključili smo krovne ugovore sa ovlašćenim operaterima za zbrinjavanje otpada za period 2024–2026 i obuhvaćene su usluge sakupljanja, transporta i tretmana otpada koji se generiše u okviru NIS-a.
Veliki deo ekoloških investicija realizovali smo u Rafineriji nafte u Pančevu, jednoj od najmodernijih u ovom delu Evrope. Modernizacija Rafinerije od 2009. godine zaokružena je izgradnjom dva savremena postrojenja čiji je rad, pored finansijskih, doneo i značajne ekološke benefite. Puštanjem u rad kompleksa MHC/DHT u novembru 2012. godine omogućena je proizvodnja goriva u skladu sa najvišim međunarodnim standardima, odnosno goriva sa sadržajem sumpora manjim od 10 ppm. Završen je postupak ishodovanja nove IPPC dozvole za našu rafineriju, koja je prvo energetsko postrojenje u Srbiji koje je od nadležnih državnih organa dobilo integrisanu IPPC dozvolu kojom se potvrđuje da su svi proizvodni procesi usklađeni sa najvišim domaćim i evropskim ekološkim standardima.
Drugu fazu modernizacije Rafinerije završili smo puštanjem u rad postrojenja za Duboku preradu u novembru 2020. godine, čime je omogućena proizvodnja većih količina najvrednijih goriva, kao i proširenje palete proizvoda na naftni koks. Veoma značajni su i ekološki efekti ovog modernog postrojenja, jer se njegovim radom smanjuju emisije SO2 u Rafineriji za 98,8 odsto, praškastih materija za više od 50 odsto i azotnih oksida za gotovo 10 procenata. Realizovali smo i rekonstrukciju i modernizaciju FCC kompleksa, što je rezultiralo smanjenjem emisija praškastih materija, modernizaciju auto i železničkog punilišta kada je uspostavljen ekološki sistem punjenja cisterni u Rafineriji, kao i smanjenje zahvata vode iz Dunava.
U okviru treće faze modernizacije Rafinerije realizovaćemo novi projekat rekonstrukcije postrojenja katalitičkog krekinga (FCC) i izgradnju postrojenja za proizvodnju visokooktanske komponente benzina (ETBE). Ovaj projekat će imati i veliki uticaj na unapređenju zaštite životne sredine kroz dodatno smanjenje emisije praškastih materija.
Značajne ekološke projekte sprovodimo i u drugim oblastima poslovanja. Kada je u pitanju Blok Istraživanje i proizvodnja, u 2010. godini smo pustili u rad Deponiju otpadne isplake „Novo Miloševo“, projektovanu za trajno i bezbedno odlaganje isplačnog materijala (neopasnog otpada). Zatim, realizacijom projekta „Suve lokacije“ vrši se recirkulacija isplake, tj. smanjuje se količina isplačnog fluida, a time i količine otpadne isplake za 10-15 odsto. Odlaganje otpadnog nabušenog materijala vrši se u metalne kontejnere, čime se sprečava zagađenje zemljišta i podzemnih voda. Takođe, zemljištu za poljoprivrednu proizvodnju vraćena je ukupna površina od preko 16 ha.
U okviru našeg Bloka Istraživanje i proizvodnja radi i Aminsko postrojenje kod Elemira u koje smo uložili oko 30 miliona evra. Povećanje kvaliteta domaćeg prirodnog gasa i obima njegove proizvodnje predstavljaju ključne biznis efekte koji su ostvareni realizacijom ovog projekta. On ima i značajnu ekološku komponentu, jer način prerade u ovom postrojenju u potpunosti sprečava dospevanje ugljen dioksida u atmosferu i, samim tim, doprinosi smanjenju efekta „staklene bašte“. Reč je o HIPACT tehnologiji (High Pressure Acidgas Capture Technology), jednoj od najefikasnijih među postojećim metodama u procesu prerade gasa. Dalje, na gasnom polju „Ostrovo“ proizvodimo komprimovani prirodni gas koji se koristi u industriji, čime se zamenjuju tečna goriva i smanjuju emisije štetnih gasova iz industrijskih kotlarnica, ložišta i peći.
U Bloku Promet smo takođe realizovali brojne projekte zaštite vode, zemljišta i vazduha. Izvršena je ugradnja 387 separatora, 10 bioloških uređaja i 629 pijezometara za kontrolu kvaliteta podzemnih voda. Na svim SSG izgrađenim ili potpuno rekonstruisanim posle 2006. godine imamo podzemne rezervoare sa dvostrukim plaštom, a takođe na svim SSG imamo sistem za povrat isparenja koji se koristi kod istakanja autocisterni u podzemne rezervoare SSG. Na našim benzinskim stanicama razvijamo i maloprodaju komprimovanog prirodnog gasa koji se zbog svojih karakteristika naziva gorivom budućnosti. Takođe, na osam maloprodajnih objekata kompanije na autoputevima u Srbiji postavili smo punjače za električne automobile. U Bloku Promet je do sada zbrinuto 21.494,28 t istorijskog otpada. Na svim SSG je postavljena oprema za razvrstavanje ambalažnog otpada.
Diverzifikujući poslovanje, od 2013. godine iskoračili smo i u oblast energetike, odnosno proizvodnje i trgovine električnom energijom. U okviru programa monetizacije nekomercijalnog gasa, na osam naftnih i gasnih polja u Srbiji izgradili smo male elektrane čija je ukupna maksimalna snaga 14 MW. U ovim elektranama, u koje smo uložili oko 20 miliona evra, toplotna i električna energija proizvode se iz gasa koji je zbog lošijeg kvaliteta (visok udeo ugljen dioksida i azota) ranije spaljivan na baklji. Time se sprečava nekontrolisana emisija štetnih gasova u vazduh, dok naša kompanija ostvaruje značajne finansijske benefite. Započeli smo proizvodnju struje iz gasa i na bušotini Žombolj u Rumuniji, a kilovatsatima proizvedenim na ovom postrojenju trguje se na rumunskom tržištu.
U 2022. godini sa partnerima smo započeli proizvodnju električne energije u TE-TO Pančevo. Projekat je vredan 196 miliona evra, a instalisana električna snaga postrojenja je 189 MW. Planirana proizvodnja električne energije na godišnjem nivou iznosi oko 1.400 GWh. TE-TO Pančevo je prva gasno-parna elektrana u Srbiji namenjena za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije sa prirodnim gasom kao gorivom koji je ekološki prihvatljiviji od ostalih fosilnih goriva. U ovoj elektrani, čija je tehnologija trenutno najbolja sa aspekta energetske efikasnosti i ekologije, proizvodi se toplotna energija za potrebe Rafinerije nafte Pančevo, dok se proizvedena električna energija predaje i u elektroenergetski sistem Srbije.
Tokom 2022. godine započeli smo projekat izgradnje solarnih fotonaponskih elektrana na našim benzinskim stanicama u Srbiji, čime se, pored finansijskih, ostvaruju i pozitivni ekološki efekti. Proizvedena električna energija će se najvećim delom koristiti za potrebe samih benzinskih stanica, uz razmenu sa distributivnom električnom mrežom. Do sada smo u rad pustili 27 i gradimo dodatnih 18 solarnih fotonaponskih elektrana na našim benzinskim stanicama. Ukupna očekivana godišnja proizvodnja električne energije ovih 45 solarnih elektrana iznosiće oko 1600 MWh, od čega će oko 1500 MWh biti potrošeno na benzinskim stanicama, uz isporuku oko 100 MWh u distributivnu mrežu, dok se smanjenje emisije ugljen-dioksida procenjuje na više od 1700 tona godišnje. U planu je dalji razvoj ovog projekta na našim maloprodajnim objektima, kao i na drugim lokacijama u okviru kompanije.
Razvijamo i trgovinu električnom energijom. Trenutno posedujemo licencu za trgovinu električnom energijom u Srbiji, Crnoj Gori, Rumuniji, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Mađarskoj i Bugarskoj. Trgujemo na berzi električne energije u Srbiji i Rumuniji.
Pored toga, naša kompanija veliku pažnju posvećuje i energetskoj efikasnosti. Programom mera za smanjenje potrošnje energije i povećanje energetske efikasnosti u 2023. godini ostvaren je efekat energetske uštede 7.936 uslovnih tona nafte. Finansijska vrednost ušteda iznosi 734,8 miliona dinara. NIS je od 2012. do 2023. godine ostvario ukupno povećanje energetske efikasnosti za 33 odsto, što takođe doprinosi racionalnijoj upotrebi resursa i zaštiti životne sredine.
Tokom trećeg kvartala 2022. godine u okviru kompanije smo formirali Blok Energetika čiji je zadatak, između ostalog, ubrzanje energetske tranzicije NIS-a.
Značajne inicijative na polju ekologije i energetske efikasnosti realizovali smo u saradnji sa zajednicom. U okviru programa „Zajednici zajedno“ u 2021. godini sa 12 partnerskih gradova i opština u Srbiji realizovali smo 29 projekata vrednih 107,5 miliona dinara. Reč je o uvođenju sistema solarnog napajanja i osvetljenja, zameni kotlova, uređenju gradskih parkova, sadnji autohtonih vrsti biljaka, postavljanju inovativnih ekoloških elemenata, solarnom osvetljenju parkova, postavljanju reciklažnih kanti i kontejnera.
I naši zaposleni aktivno učestvuju u ekološkim akcijama. Klub volontera NIS-a sprovodi akcije čišćenja i uređenja priobalja reka i jezera, izletišta i javnih površina, sadnje drveća i edukacije najmlađih članova društva o značaju zaštite životne sredine. U 2023. godini, povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, NIS-ovi volonteri učestvovali su u akciji čišćenja Fruške gore, pod nazivom „Radni dan za prirodu”. Akcija je organizovana u saradnji sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine i Nacionalnim parkom „Fruška gora”. Prošle godine naše kolege su učestvovale i u sadnji drveća u Limanskom parku i time zajedno sa kompanijom dale svoj doprinos u saniranju posledica oluja koje su pogodile teritoriju Grada Novog Sada.
Aktivnosti u oblasti korporativnog volonterizma čine integralni deo naše korporativne kulture
SAZNAJ VIŠEVažno je istaći da je već u toku realizacija novih projekata koji će dodatno unaprediti ekološku sliku Srbije. U narednom periodu doći će do intenziviranja projekata iz oblasti povećanja energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije, korišćenja kvalitetnijih i ekološki čistijih goriva (prirodni gas), istraživanja mogućnosti izdvajanja i skladištenja CO2. U planu je i izgradnja pilot postrojenja za proizvodnju vodonika u Elemiru kod Zrenjanina.
Plan je i da do 2030. godine polovina potrošnje struje naše kompanije bude iz obnovljivih izvora energije. S tim u vezi, NIS sa partnerima nastavlja i realizaciju projekta vetropark Plandište. Ovaj projekat podrazumeva izgradnju vetroelektrane na lokaciji opštine Plandište u Južnobanatskom upravnom okrugu. Sprovođenje „zelene agende“ biće jedan od prioriteta naše kompanije i u narednom periodu.
