Одрживи развој

Уметност у служби друштвене одговорности

На питања НИС-а су одговарали Марина Милановић, Жељко Лончар, Срђа Драговић, Сергеј Туцаков и Никола Кораћ 03.05.2020 • 10 min read

Дванаест младих уметника, Жељко Лончар, Моника Ланг, Никола Кораћ, Срђа Драговић, Ирена Гајић, Милица Голубовић, Марина Милановић, Андрија Чугуровић, Сергеј Туцаков, Братислав Миленковић, Небојша Цветковић и Марко Вулета-Ђуканов, помогли су нам да представимо циљеве одрживог развоја, њихово значење, као и начине на које их наша компанија поштује. Њихове оригиналне илустрације и графике су визуелно представиле 12 кључних циљева одрживог развоја прописаних од стране УН, за чију се реализацију залажемо.

Марина, Жељко, Срђа, Сергеј и Никола су са нама попричали о графичком дизајну, уметности и својим личним разлозима за бављење овом уметничком дисциплином. Уживајте!

Зашто сте изабрали да се бавите баш овом уметношћу (графичким дизајном, илустрацијом, опремом књиге)?

Марина: Примењена уметност је у својој суштини врло племенита, служи томе да свакодневни живот буде лепши, удобнији и аутентичнији. Мене је увек инспирисала лепота, коју могу да применим на све те употребне предмете, од амбалаже до књиге, постера или календара. Пренети неку атмосферу на ствар која се користи учестало, која нам је пред очима сваки дан. Уверена сам да изузетно значи, на неком нивоу квалитета свакодневице. Бавити се овим послом је пре свега позив.

Жељко: Након студирања уметничког смера на Факултету примењених уметности, схватио сам да је перспектива у Србији са занимањем уметника врло неизвесна. Преоријентисао сам се на графички дизајн и илустрацију јер сам увидео да постоји спој између уметничке креативности и тржишне самоодрживости. Нисам се покајао због тога, напротив, изазови које са собом носе послови са клијентима и њиховим пројектима су се показали као неочекиван покретач креативности у мом случају.

Срђа: Изворна везаност за цртеж и литературу је некако природно водила синтези тих сфера, кроз графички дизајн и илустрацију, самим тим и плакат, знак…

Ilustracija: Željko Lončar (Daydream Studio) za Centar za promociju nauke

Илустрација: Жељко Лончар (Daydream Studio) за Центар за промоцију науке

Шта највише промовишете кроз своје радове?

Никола: Популарну културу из личног угла.

Срђа: Вјеру у човјека, упркос свему.

Марина: Промовишем да увек треба држати до свог аутентичног мишљења или израза

Жељко: Кроз своје радове покушавам да успоставим баланс између личних естетских интересовања, очекивања клијента и поруке коју треба пренети публици или читаоцима. Могло би се рећи да су вредности које промовишем естетског типа јер као илустратор увек имам задатак да одговорим на текст који носи дефинисану поруку или закључак. Естетски трудим се да поруку пренесем на што лакши начин уз евентуалну употребу хумора у форми, трудећи се да код публике створим осећај релаксираности и задовољства.

Sergej Tucakov za NIS Kalendar za 2020. godinu

Сергеј Туцаков за НИС Календар за 2020. годину

Колико је значајан у савременој уметности?

Сергеј: Савремена уметност је незамислива без дизајна.

Марина: Означава писменост и присутност у садашњости. Увек постоје разни сезонски трендови у графичком дизајну, неки се задрже, а неки не. Али дефинитивно оно што је најважније је да представља одлично средство за приближавање атмосфере и духа времена.

Жељко: Графички дизајн као делатност која се бави визуелним феноменима и комуникацијом дефинитивно има своје место у свету савремене уметничке праксе. Да ли као централни феномен самог уметничког дела које можда критички сагледава вредности и норме потрошачког друштва у којем је дизајн битан чинилац побуђивања жеља за конзумацијом или као неопходно средство промовисања одређеног уметника или дела кроз монографије, каталоге, интернет странице и сл. графички дизајн има своје место и у свету уметности.

Никола: Мислим да су у данашње време те две дисциплине доста испреплетане.

Срђа: Не само да говоримо о узајамном значају, већ и о приличној везаности тих двију области, које се међусобно допуњују и прожимају. Радује ме што се све више умјетника интересује за поље дизајна те и коначно „чита” дизајн, као што ме једнако радују умјетничке изложбе графичких дизајнера.

У којој мери кроз своје радове изражавате своје ставове и идеје и колики је уопште домет уметности у слању порука јавности?

Никола: Домет је у складу са популарношћу-кредибилношћу онога ко поруке шаље било да је у питању уметност или неко друго поље деловања. Лични став свакако провејава, с тим да није сваки задатак прилика за неко изношење мишљења.

Марина: Свакако је врло важна одређена едукованост јавности, морамо имати у виду којој се тржишној групи обраћамо. Публика, као врло широк појам, има и различите погледе на свет уметности. Неком је важна, некоме сасвим неважна. Мени лично је најважније можда моје обраћање деци, кроз илустровање дечијих књига. Ту осетим врло важан задатак, етички и естетски.

Срђа: То и јесу, највећим дијелом, огољене идеје и ставови. Изражавање властитих ставова кроз активистичке радове. Јасна порука је, у том погледу, неопходна.

Сергеј: Не изражавам ставове кроз своје радове, пре бих рекао да изражавам емоцију, али мислим да једино уз јаку платформу уметност може да има исто толико јак домет.

Колико се људи у нашој земљи интересују за уметност?

Марина: Понекад врло чудним путевима политике и таблоидног спектакла. Али углавном, љубитељи уметности су у највећој мери тамо где им је највише и доступна, у већим градовима традиционално кроз галерије и музеје или генерално путем професије. Мислим да у последње време наши музеји успешно раде на својим профилима, што је доприноси приближавању и млађим генерацијама.

Срђа: Дјела Уроша Тошковића у тржном центру нам већ доста говоре. Људи су итекако заинтересовани.

Да ли је и у коликој мери наша школа графичког дизајна препозната у свету? Да ли сарађујете са клијентима из иностранства?

Срђа: Овдашњи графички дизајн и илустрација се не би могао дефинисати тек кроз једну школу или правац, сматрам да говоримо о раскрсници школа, о спектру утицаја, и самим тим о разноврсној регионалној сцени. Што се сарадње са иностраним клијентима тиче, протеклу годину су обиљежили први ангажмани за америчке часописе, у виду илустрација за различите теме, од одрживе пољопривреде до оптичких мрежа.

Марина: Поред прослављених појединаца старе школе, данас је ипак све ствар личног пута успеха. Глобализација је омогућила да клијенти из иностранства буду доступни на разне начине. Моја сарадња до сада је ишла само до EX YU граница, што је негде и даље исто тржиште.

За крај, наши пријатељи деле препоруке најбољих Instagram профила које треба да запрате сви љубитељи графике:

@the_daily_dose_of_design, @bylennardkok, @micahlexier, @jingzhiyong, @pablo.amargo, @ghost__books, @eikekoenig, @kurppahosk, @colophonfoundry, @presentandcorrect