Архива вести
Ниске цене нафте већ две године оптерећују целу нафтну индустрију. Колико сте у том контексту задовољни резултатима пословања НИС-а? Наши финансијски резултати ће ове године бити приближни прошлогодишњим, без обзира на ниску цену нафте и гаса. Очекујемо да показатељ оперативне добити (ЕБИТДА) буде готово 35 милијарди динара, а нето профит око 12,5 милијарди динара. Можемо бити задовољни постигнутим резултатима јер многе нафтне компаније имају драстичан тренд пада профита и улагања у односу на претходну годину. Што се тиче прогноза цене нафте, веома смо конзервативни и очекујемо да ће цена нафте брент бити 42 долара за барел у 2017. години, а након тога 50 долара за барел. Наставили смо да са готово 15 одсто доприносимо републичком буџету. Резултати које смо постигли још једном доказују да смо креирали добар пословни модел, повећали смо ефикасност пословања и остварили бројне уштеде. Очекујемо да у 2016. ефекат мера за повећање ефикасности у НИС-у буде већи од 8,5 милијарди динара. Где сте највише уштедели? Најпре, искористили смо предлоге наших радника како да што боље искористимо постојећу опрему, где уз мале инвестиције можете остварити добит. Затим, разговарали смо са нашим партнерима о снижавању цена њихових услуга и робе. Друго, смањили смо текуће административне трошкове. Треће, умањени су путни трошкови и трошкови коришћења службених аутомобила. То су три основна правца уштеда. Хоће ли те мере остати на снази и у наредном периоду и да ли ћете морати још да стежете каиш? НИС ће остати посвећен повећању оперативне ефикасности као кључном одговору на неповољне тржишне трендове. Ми смо још пре две године разрадили озбиљан систем уштеда. Радимо све да бисмо постигли што већу ефикасност. У оквиру трогодишњег програма уштедели смо око 150 милиона евра aли имамо још капацитета за уштеде. Желимо да будемо лидер по ефикасности пословања. Да ли због овакве, по вас неповољне ситуације са ценом нафте, размишљате о промени дивидендне политике? Не. Висина исплаћене дивиденде остаје 25 одсто нето добити остварене у претходној години. То је одлука наших акционара и не очекујемо никакве промене. Поносни смо на то што је НИС и поред тешких услова пословања остао сигуран извор прихода за своје акционаре и ове године смо четврту годину заредом исплатили дивиденде у укупном износу већем од четири милијарде динара. Шта ћете успети да реализујете од најављених пројеката у наредном периоду, колико планирате новца да уложите? Недавно смо усвојили Бизнис план за 2017. и основне правце развоја компаније до 2019. године. Вредност инвестиција за наредну годину процењује се на више од 28 милијарди динара. Дакле, биће на овогодишњем нивоу. Са инвестицијама ћемо наставити и у 2018. и 2019. када планирамо да уложимо још око 80 милијарди динара. Најбитније је да наставимо да радимо на реализацији кључних пројекта. Један од њих је Дубока прерада у Рафинерији нафте Панчево, како бисмо добили што већу количину белих квалитетних деривата. У тај пројекат ће у наредне две-три године бити уложено 300 милиона евра и очекује се да почне да ради 2019. године. Затим, ту је и модернизација наше малопродајне мреже и наставак ширења мреже бензинских станица у региону. Планирамо даљи развој премијалних брендираних горива и додатних услуга на малопродајним објектима НИС-а, а такође у наредне три године ћемо реконструисати и изградити преко 50 бензинских пумпи у Србији и региону. Наставићемо да улажемо и у истраживање и производњу нафте и гаса, како бисмо сачували тренд раста нафтно-гасних резерви. У наредне три године планирамo повећање резерви нафте и гаса у просеку од око 3 одсто на годишњем нивоу. Такође, инвестираћемо и у енергетске пројекте. На које конкретно енергетске пројекте мислите? Ту су најпре велики енергетски пројекти за које постоји велико интересовање партнера, попут изградње термоелектране-топлане Панчево и ветропарка. Ови пројекти су већ усаглашени и у наредне три године би у њих требало да буде уложено око 300 милиона евра које је НИС привукао као инвестиције од страних партнера. Такође, ми већ сада имамо 14 когенеративних постројења за производњу струје из гаса на нафтним и гасним пољима у Србији. Од гаса који смо раније спаљивали на бакљама, сада правимо струју. Спремамо пројекте који би користили геотермалну енергију и потписали смо са једном кинеском компанијом споразум о стратешкој сарадњи, с којом планирамо, осим реализације пројеката у оквиру геотермалне енергије, и производњу струје из ових извора. Ми већ сада продајемо струју у пет држава овог региона, а планирамо да трговину електричном енергијом проширимо на 12 земаља. Поред ЕПС-а смо једини произвођач струје у Србији који је продаје на слободном тржишту. Колико је НИС кредитно задужен? Укупан дуг на крају новембра ове године је износио око 670 милиона долара. То је добро стање за НИС зато што пратимо однос између оперативне добити и нивоа задуживања. И у наредне три године, без обзира на нове инвестиције у НИС-у, наставићемо да пратимо тај однос. Важно је да се задуженост НИС-а креће у оквиру дозвољених лимита који су дефинисани обавезама према кредиторима. За кредиторе и за инвеститоре то је битна информација јер ми као одговорна компанија водимо рачуна да задуженост буде у оквиру оптималних граница и да не угрози пословање. Колико износе дугови јавних предузећа и хоћете ли бити нови власник Петрохемије? Питање дугова НИС решава партнерски са Владом Србије и увек налазимо решење које је прихватљиво за све. То је и разумљиво јер је Влада Србије такође један од акционара НИС-а и заинтересована је за развој компаније. Новац од враћених дугова ће бити инвестиран у стратешке пројекте, од којих је најважнији пројекат дубоке прераде. Што се тиче односа са Петрохемијом, за сада остајемо мањински акционар, али важно је да смо заједно са државом направили план како да помогнемо овом предузећу и када се очисте стари дугови. Друго, усаглашавали смо и питање инвестиција у нову фабрику полипропилена у Петрохемији, помажемо у повећању њене оперативне ефикасности и пружамо експертску подршку менаџменту. Као резултат таквих напора, Петрохемија први пут после много година има позитивну оперативну добит у последње две године. Додатно побољшање енергетске ефикасности Петрохемије биће достигнуто изградњом ТЕ-ТО Панчево. Тиме ће се проширити капацитет за производњу струје и топлотне енергије у Панчеву, које ће бити довољно и за потребе Петрохемије што ће донети велике уштеде овој компанији у будућности. Како сте задовољни сарадњом са Владом Србије као мањинским акционаром? Одлично сарађујемо са Владом Србије и веома сам задовољан. Успешан НИС је у интересу оба акционара – и „Гаспром њефта“ и Владе Србије. Такође, постоје добри лични односи и ми то на сваки начин подржавамо. Познати сте као друштвено одговорна компанија? Друштвено одговорно пословање је наше стратешко опредељење. Без обзира на нафтну кризу наставићемо са улагањима у образовање, науку, спорт, младе таленте, културу и хумантарне пројекте. Само ове године смо кроз програм „Заједници заједно“ са више од 110 милиона динара подржали пројекте у 11 градова и општина широм Србије. Осим тога, кроз „Газпром њефт“, нашу матичну компанију у Србији смо реализивовали велики број пројеката у које је у протеклих седам година уложено више од 32 милиона евра. Поменуо бих помоћ угроженима од поплава 2014. године, затим мозаично осликавање куполе Храма Светог Саве у Београду, подршка фестивалу класичне музике „Бољшој“ на Мећавнику. Има ли НИС класичне стипендисте? Да ли запошљавате младе које стипендирате? Кроз наш програм стипендирања до сада је прошло десетине студента, запослили смо готово 700 младих стручањака у компанији у последње четири године. Активно сарађујемо са универзитетима у Србији и Русији. Само кроз програм „Енергија знања” смо до сада уложили више од четири милиона евра у подршку науци и образовању. Поносни смо што смо, кроз ове активности допринели великом броју медаља српских математичара, физичара и хемичара, освојеним на међународним олимпијадама широм света. Интервју је објављен у листу „Политика“ 30.12.2016.
