Архива вести

Интервју Кирила Кравченка за “Политику”: Први киловат-сати из гаса 2019.

December 12, 2000

Када планирате почетак градње ТЕ-ТО Панчево? Могу да кажем да се у овом тренутку већ приводи крају израда потребне инвестиционо-техничке документације и завршавају се измене и допуне плана генералне регулације. Очекујемо да изградња почне већ половином 2016, а пуштање у рад је планирано за почетак 2019. године. Реч је о грин филд инвестицији, што значи да крећемо у изградњу потпуно новог постројења. Тиме ћемо обезбедити додатно запошљавање високо квалификованих стручњака у Србији. Циљ нам је да омогућимо стабилно снабдевање топлотном и електричном енергијом не само за Рафинерију нафте у Панчеву, већ и за наше партнере у овом граду. На тај начин ћемо истовремено повећати нашу ефикасност, док ћемо вишак електричне енергије пласирати на тржиште. Колика је вредност инвестиције и како ће ТЕ-ТО радити, који ће гас трошити, да ли ће домаћи гас ићи за ове потребе или неки други гас? Одобрена вредност прве фазе инвестиције процењује се на око 140 милиона евра. Највећи део инвестиције ће обезбедити „Гаспром енергохолдинг“. ТЕ-ТО Панчево ће по технолошким и еколошким карактеристикама бити први пројекат те врсте у Србији. Капацитет термоелектране ће износити 140 МW, што је поређења ради довољно за снабдевање струјом око 160.000 просечних домаћинстава. Постоји могућност повећања капацитета у другој фази овог пројекта, уколико Азотара покаже интересовање. У том случају вредност инвестиције би достигла 183 милиона евра, а капацитет 208 МW. Што се тиче порекла гаса који ће се користити, још од прве идеје о изградњи ТЕ-ТО Панчево предвиђено је да гориво за будућу термоелектрану буде комбинација домаћег и куповног гаса. Како се исплати са овом ценом гаса правити ТЕ-ТО и колико ће коштати струја произведена из гаса у ТЕ-ТО? ТЕ-ТО Панчево ће бити високо ефикасно енергетско постројење. Имаће комбиновану производњу топлотне и електричне енергије и анализе су показале да је овај пројекат исплатив. Што се тиче цене по којој ће се продавати електрична енергија коју буде производило будуће постројење, за сада могу само да кажем да ћемо понудити цену која ће бити конкурентна на тржишту. Можете ли нам рећи нешто више о компанији са којом НИС улази у ову причу? Наш партнер у овом послу је „Гаспром енергохолдинг“, ћерка фирма „Гаспрома“. Ова компанија управља производним компанијама Групе „Гаспром“ у области електроенергетике. Значајан је податак да они поседују и управљају са више од 80 електроцентрала укупног капацитета од око 38 GW. Примера ради, све земље бивше Југославије имају капацитет у производњи електричне енергије од око 21,7 GW. С обзиром на то да сте најављивали да НИС шири своју основну делатност на производњу струје, које још пројекте из области енергетике можете да најавите? Имате ли у плану да ускоро кренете и са инвестицијама у ветропарк? Докле се стигло са том инвестицијом, шта се чека? Као што сам већ истакао, наша трансформација у енергетску компанију подразумева стално разматрање нових пројеката у области производње електричне енергије, али је још увек рано изаћи са конкретним предлозима. Ми смо већ изградили 13 малих електрана на нафтним и гасним пољима у Србији, имамо у раду 12 геотермалних бушотина, а на разматрању је тренутно још седам већих и мањих пројеката из области енергетике. Оно што могу да откријем је да смо у својим развојним плановима предвидели и улагања у обновљиве изворе енергије. То укључује управо изградњу ветропаркова и ту је у нашем фокусу изградња ветропарка на локацији Пландиште. Ипак, ту не зависи све само од нас, већ је један од кључних предуслова за даљи наставак активности на овом пројекту доношење одговарајућих прописа од стране државе у области откупа електричне енергије произведене из обновљивих извора. Како успех наше компаније и реализација свих великих пројеката не би били могући без подршке оба наша акционара, како „Гаспром њефта“, тако и Владе Србије, очекујемо да ће сви услови ускоро бити испуњени и да ће НИС успешно наставити да развија и овај пројекат из области енергетике.