На форуму је НИС имао свог представника, Николу Радовановића, експерт координатора за законодавство ЕУ из канцеларије за сарадњу са институцијама ЕУ. Рафинеријски форум традиционално пружа могућност учесницима да дискутују о питањима од значаја за прерађивачки сектор у Европи, као и о питањима која се тичу непрекидног снабдевања дериватима. Сви учесници форума су били сложни у томе да ова индустрија има велики економски и социјални значај. Комесар за енергетику и климатске промене Мигел Ариас Кањете је истакао круцијалну улогу европске рафинеријске индустрије за сигурност снабдевања, као и њену водећу улогу у светским размерама у енергетској ефикасности и иновацијама. Он је навео да се у процесу декарбонизације транспортног сектора морају размотрити сва алтернативна горива, као и да ће се процес тзв. „енергетске транзиције“ ка привреди без емисија наставити и да ће, дугорочно посматрано, бити настављен тренд смањења рафинеријских капацитета. Посланица Европског парламента Елизабета Гардини навела је да око 240 хиљада аутомобила и камиона, као и 36 хиљада авиона свакодневно зависи од нафтних деривата. Она је истакла да би даље затварање рафинерија у ЕУ, које иначе запошљавају 1.3 милиона људи и најефикасније су на свету, само увећало увозну зависност ЕУ. Студије утицаја ЕУ регулативе на конкурентност показале су да су европске рафинерије већ изгубиле око 25% конкурентности, те да у светлу COP 21, ову индустријску активност треба задржати у Европи, уместо преселити у мање захтевне регионе у погледу заштите животне средине – све док се не успоставе једнаке обавезе са оним које постоје у ЕУ. Представник Министарства спољних послова Холандије као председавајуће ЕУ, Ерик Јансен, подвукао је да је неопходно да се обезбеди бољи надзор над утицајем политика и прописа ЕУ на конкурентност индустрије, као и да се енергетској индустрији обезбеди бољи приступ инвестиционим програмима ЕУ. Представник индустрије, Петер Махер (Бритиш Петролеум) навео је да је у последњих 40 година фокус све више на питањима заштите животне средине насупрот ранијем тренду да се пажња посвећује првенствено сигурности снабдевања. У светлу Париског споразума о климатским променама, још увек постоји низ отворених питања, пре свега, у вези са даљом електрификацијом возног парка, која тече изузетно споро упркос свим подстицајима. Додатно, услед захтева у погледу емисија, све се више удаљавамо од дизела. Махер је позвао на усвајање дугорочне стратегије за рафинеријску индустрију од стране ЕУ институција. Ова стратегија би требало да омогући да компаније и инвеститори могу да планирају своје инвестиције са сигурношћу да ће имати „дуг живот и имати вредност на дужи рок“. Џон Купер, генерални секретар FuelsEurope, такође је истакао потребу да се створе једнаки глобални услови, али да се данас налазимо далеко од светске цене емисија и обавезујућих захтева у погледу емисија гасова са ефектом стаклене баште (GHG). Навео је да питање конкурентности индустрије није такво да може бити решено само напорима Европске Комисије, а посебно имајући у виду да уједначавање цена енергије са конкурентима није видљиво у блиској будућности. У погледу ETS (EU Emissions Trading System) подвукао је да ће доћи до даљег раста трошкова за индустрију, те да ће у условима ниске конкурентности морати да се обезбеди ефективна и комплетна заштита од тзв. carbon leakage, сценарија по коме се, услед трошкова везаних за климатске политике, производња сели у друге државе у којима су ограничења везана за емисије GHG мање захтевна, што може довести до увећања укупног нивоа емисија.
