Срђан Бошњаковић, заменик генералног директора и директор Функције за инвестиције и развој НИС, учествовао је на експертском скупу Националног нафтног комитета Србије На панелу „Трендови у глобалној нафтној индустрији између 2030. и 2050: поглед из угла бизниса“, Бошњаковић је говорио о тренутној ситуацији и изазовима који очекују нафтне компаније у наредним деценијама и рекао да ће наредни период такође обележити неизвесност по питању кретања цена сирове нафте на светском тржишту. Стога би, како је истакао, представници нафтне индустрије требало да се усредсреде на дефинисање стратегије којом ће увећати флексибилност својих компанија и њихову спремност да одговоре на изазове које диктира другачије окружење у којем послују. Бошњаковић је, у закључку излагања, навео да нафтне компаније у будућности морају бити спремне да брзо реагују на изазове повећањем ефикасности, смањењем трошкова и одлагањем мање профитабилних пројеката, али и да исто тако буду спремне да хитро ангажују додатне капацитете у случају повећања цена нафте. Поред представника НИС-а у раду панела учествовали су и Мехмет Огутчу, председник „Партнерства за глобалне ресурсе“, и Али Рахнешин, из иранске петрохемијске компаније БПЦ. Модератор панела био је Тор Фјаеран, председник Програмског комитета Светског нафтног савета. Скуп Националног нафтног комитета Србије био је посвећен перспективама нафтне индустрије у енергетском миксу будућности У раду скупа ННКС учествовао је и Вук Рајовић, специјалиста за енергетске блокове и експлоатацију, Блока Енергетика, НИС а.д., који је представио резултате рада објављеног у истакнутом међународном часопису “Energy Conversion and Management”. Заједничким радом НИС-а и Технолошког факултета у Новом Саду, добијени су резултати који показују еколошку оправданост когенеративних постројења на нафтним пољима. На панелу под називом “Перспективе младих лидера: најбољи радови”, Рајовић је говорио о начину на који НИС изградњом когенерационих модула успешно решава проблем раствореног нафтног гаса који се до сада спаљивао на бакљама и делимично користио у котларницама. Закључено је да поред производње електричне и топлотне енергије, НИС уз економску исплативост, води рачуна да пројекти буду прихватљиви и са становишта заштите животне средине. На радионици ННКС-а у Београду учествовали су представници светских и регионалних нафтних компанија и удружења. На листи учесника су били и представници Међународне агенције за енергетику, Секретаријата енергетске повеље и Енергетске заједнице. Експертску радионицу су отворили др Јожеф Тот, председник Светског нафтног савета и проф. др Петар Шкундрић, председник ННКС-а, а учесници скупа имали су прилику да у оквиру неколико панел дискусија чују мишљења реномираних светских стручњака о тренутним и очекиваним глобалним трендовима у нафтној индустрији, њихове процене о изворима енергије који ће преовладавати у енергетском миксу будућности, са фокусом на период између 2030. и 2050. године, као и предлоге решења за изазове пред којима се нафтни сектор налази. После прве панел дискусије о глобалним енергетским трендовима посматраним из угла индустрије и водећих светских компанија, на којој је учествовао и Срђан Бошњаковић, директор Функције за стратегије и инвестиције НИС-а, о институционалној перспективи нафтног сектора говорили су Кристин Петросиан из Међународне агенције за енергетику, Адриан Јасими из Секретаријата Енергетске заједнице и Дмитри Мордовенко из консултантске куће PwC, док је разговор модерирао Марат Тертеров, главни координатор Секретаријата Енергетске повеље из Брисела. Последња панел дискусија "Перспективе младих лидера: најбољи радови" била је посвећена презентацији одабраних радова младих стручњака, међу којима су били представници НИС, Универзитета у Новом Саду и Националног института за хемију из Словеније, а модерирали су је Председници комитета младих Србије и Мађарске. Према речима др Горана Радосављевића, генералног секретара ННКС и саветника директора Функције за спољне везе и односе са државним органима, хиперпродукција нафте и пад тражње у свету довели су до значајног пада цена, што услед смањења инвестиција може имати дугорочне последице на нафтни сектор. Док теме попут климатских промена и недостатка људског капитала постају све значајније у формирању енергетског микса, постоје реални показатељи да ће фосилна горива постепено губити тржишно учешће, иако ће задржати примат и у даљој будућности. Др Радосављевић је истакао да је управо из ових разлога потребно уложити заједничке напоре за унапређење одговора нафтних компанија на нове изазове, где примарни морају бити повећање ефикасности и већа флексибилност, као и бржи механизми реаговања на промене у окружењу, што ће у наредном периоду бити теме у фокусу националних комитета и глобалне агенде Светског нафтног савета. Презентације и званични закључци са експертске радионице биће доступни на сајту Националног нафтног комитета Србије.
