На главној сцени Дрвенграда ће, у току три дана трајања фестивала, 65 младих учесника из музичких школа и академија Србије, Републике Српске и Русије изводити класична и савремена дела руских и српских композитора. Подељени у две старосне групе (13-17 година и 18-25 година), они ће се надметати за Златну, Сребрну и Бронзану Матрјошку. Руски такмичари долазе из седам градова: Мурављенко, Мис Камениј, Нојабрск, Омск, Оренбург, Томск и Ханти-Мансијск. Међународни жири фестивала предводиће Јуриј Розум, чувени пијаниста, народни уметник Русије, солиста Московске државне филхармоније. У жирију су и Љиљана Несторовска, декан Београдског факултета музичке уметности и Зоран Комадина, професор музичке Академије Источног Сарајева. Фестивал Бољшој на овај начин формира платформу за дијалог талентоване омладине из Србије, Републике Српске и Русије и пружа могућност за размену искустава и стварање музичких и социјалних веза. Ове године фестивал је добио нови визуелни изглед, који приказује јединство културних вредности два словенска народа – руског и српског. Лого фестивала је састављен од неколико симбола, од којих је централни руска бабушка у бојама руске и српске државне заставе. Међу значајним догађајима овогодишње манифестације је наступ виолончелисте Нарека Ахназарјана, победника међународног музичког конкурса који носи име Петра Иљича Чајковског, као и наступи светски познатих музичара српског порекла - тенора Зорана Тодоровића и виолинисте Немање Радуловића. Концертни програм првог дана фестивала отвориће управо Зоран Тодоровић, један од најбољих светских лирских тенора, који ће извести низ класичних оперских арија. Вечерњи програм другог дана фестивала састојаће се од солистичког концерта Јурија Розума и наступа Нарека Ахназарјана у пратњи симфонијског оркестра „Бољшој“, под управом диригента Србољуба Динића, руководиоца опере у Мексико Ситију. Симфонијски оркестар „Бољшој“ основан је 2015. године, захваљујући истоименом фестивалу класичне музике. Идеја о оснивању сопственог оркестра родила се из тежње да се младим уметницима и студентима омогуће први професионални наступи заједно са познатим извођачима класичне музике. Трећег дана фестивала наступиће чувени виолиниста Немања Радуловић, који ће извести дела Петра Иљича Чајковског, Јохана Себастијана Баха и Дмитрија Шостаковича у пратњи ансамбла Double Sens. Финални акорд фестивала биће перформанс квинтета „Бољшој“ са музичком темом из филма «Аелита – краљица Марса» Јакова Протозанова. Медијски партнери четвртог фестивала су: телевизијски канали «Русија 24» и «Russia Today», часопис «Сноб», интернет-портал «Лента.ру» из Русије и дневни лист «Политика» из Србије. У оквиру фестивала организатори су припремили мајсторске курсеве виолончела са Нареком Ахназарјаном, клавира са Јуријем Розумом, виолине са Немањом Радуловићем и вокалне вежбе са Зораном Тодоровићем. „Гаспром њефт је највећи међународни инвеститор у Србији, и то не само када је реч о комерцијалним, индустријским пројектима. Подршка фестивалу „Бољшој“ представља улагање у развој културне и социјалне сарадње двеју земаља, два братска народа, јачање историјских веза између Русије и Србије. Учешће на фестивалу пружа могућност младим извођачима да размене искуства, да сарађују са мајсторима класичне музике и да развију и усаврше своје музичко умеће“, изјавио је Александaр Дибаљ, заменик генералног директора за корпоративне комуникације компаније „Гаспром њефт“. Фестивал руске музике „Бољшој“ под руководством режисера Емира Кустурице одржава се у етно селу Дрвенград од 2013. године. Од тренутка оснивања, компанија „Гаспром њефт“ је генерални спонзор фестивала. Основна идеја је подршка младим талентима из музичких школа и академије Србије, као и младим талентима из различитих региона Русије. Сваке године фестивал «Бољшој» окупи око пет хиљада гледалаца. Међу уметницима, који су наступали на фестивалу у Дрвенграду, су чувени руски и српски музичари: Денис Мацујев, Јуриј Розум, Немања Радуловић, Алена Бајева. Дрвенград се налази на надморској висини од 1600 метара у планинској области Златибора (национални парк «Мокра гора») и представља јединствени архитектонски пројекат Емира Кустурице. Дрвенград је изграђен за потребе снимања филма Емира Кустурице «Живот је чудо» недалеко од железничке станице на прузи узаног колосека, која је некада повезивала Београд и Дубровник. У централном делу градића се налази трг Николе Тесле, чије је главно здање црква Светог Саве, а град има свега око 50 кућа. Све улице и објекти носе посебна имена, везана за познате личности: улица Новака Ђоковића, улица Марадоне, биоскоп Стенлија Кубрика, трг Никите Михалкова, кућа Достојевског и друга.
