HSE (Health, Safety, Environment) је велики, можда и кључни приоритет рада НИС-а, без обзира што НИС, као и свака друга компанија треба да прави профит и треба да се бави својим основним делатностима, истраживањем, производњом и прерадом сирове нафте и малопродајом деривата. HSE је интегрални део сваког нашег процеса, дубоко је ушао у културу ове компаније. Искрено верујем да је HSE нешто без чега НИС не би могао да буде толико стабилан у испуњавању свог превасходног задатка – обезбеђивања стабилног и редовног снабдевања тржишта Србије нафтним дериватима. Истовремено, HSE је пут ка зеленом НИС-у, јер су поштовање еколошких прописа, не само Србије већ и ЕУ, кључни у пословној политици компаније, каже Иван Дмитриев, директор Функције за HSE у НИС-у за “Енергију Балкана”.
Шта бисте истакли као важна достигнућа у тој области?
HSE је кључна ствар у животу компаније. HSE је важан, неизоставни и континуирани део сваког нашег пословног процеса. Колико је озбиљно ушао у све сегменте наше делатности види се по томе да сви кључни састанци компаније увек крећу са темама из HSE-а.
Колико је HSE дубоко ушао у кор бизнис, у рад и живот компаније види се по томе што ми, на пример, у производном контракту имамо показатеље HSE на истом нивоу као и финансијске показатеље, дакле, показатеље профита. То запосленима показује да је, без обзира на наше иницијално пословање, HSE нешто кључно за стабилан живот компаније.
Позитивни трендови у HSE виде се и по томе да можемо да се упоредимо са кључним играчима не само у региону, већ и са највећим светским нафтним компанијама, где смо често испред њих по неким од наших кључних показатеља.
Такозвани показатељ повреда LTIF – индекс повреда, код нас је, током последњих пет до седам година, на најнижој тачки. То значи да смо са аспекта заштите људи достигли то да већ дуго немамо смртних случајева на раду, немамо тешких повреда. А код еколошких аспеката бих истакао да смо током последњих 10 година смањили емисију загађујућих материја у ваздух за 90%, што је фантастичан показатељ ако упоређујемо себе са НИС-ом из периода пре приватизације. Од 2009. године НИС је у еколошке пројекте и пројекте којима се индиректно остварује позитиван утицај на заштиту животне средине уложио више од 900 милиона евра. Од тога више од 125 милиона евра у чисто еколошке пројекте.
Све то смо постигли увођењем најбољих технологија и најбољих пракси, уз дигитализацију процеса, и уз огромно финансијско улагање. Ма колико били поносни на ова наша достигнућа знамо да не смемо да станемо, јер би то довело до пада и потенцијалних проблема. Зато ћемо и даље улагати у HSE, у развој HSE културе.
Шта подразумевате под развојем HSE културе?
Сви ови позитивни показатељи ништа не значе без промене HSE културе. То нам је кључни приоритет. Креће од сваког запосленог, али и од топ менаџмента. Током последњих пар година увели смо доста интересантних пракси које мењају свест запослених.
Имамо тренинг центре у нашим кључним објектима, да би запослени могли да се упознају са ризицима и како могу да их избегну. И људи који раде у администрацији се упознају са ризицима који су могући у производњи, са тиме колико је овај посао тежак. Од ове године ми на факултетима у Београду, Нишу, Новом Саду, Суботици и Зрењанину покрећемо посебан програм промоције HSE-а. То нисмо радили раније. И сами смо изненађени колико је студентима HSE сада занимљив. Једном месечно организујемо различита предавања на тим факултетима и пријатно смо изненађени колико су студенти заинтересесовани да свој рад започну у НИС-у, баш у HSE-а. Раније су њихова интересовања била за истраживање, производњу нафте и гаса, прераду… а сада сам пријатно изненађен да желе да раде у HSE сектору. То је добро јер нам недостају млади, прогресивни људи, који су свежа крв за HSE.
На HSE форуму јуна прошле године истакли сте да је безбедност на раду и заштита животне средине „апсолутни приоритет, али и интегрални део сваког радног процеса у НИС-у”. Који су циљеви компаније у овој области? Докле сте стигли у њиховим остваривању?
У НИС-у смо свесни чињенице да је само безбедна производња, профитабилна производња. Због тога је једна од првих обука коју наши запослени прођу када почну да раде у НИС-у управо обука из области HSE. Она је обавезна за све запослене.
Само током прошле године на HSE обуке утрошено је 24.840 радних сати. Без обзира на све то знамо да ниједан посао не можемо учинити безбеднијим ако не обучимо и наше извођаче па смо ове обуке организовали и за више од 6.600 извођача радова.
Себи смо поставили амбициозни циљ – да остваримо такозвани „Циљ нула“, односно да у нашим бизнис процесима не буде никаквог негативног утицаја на запослене, партнере и животну средину. А од прошле године у званичну статистику НИС-а улазе и повреде и евентуални акциденти извођача радова, што раније није био случај.
Тако и у пракси показујемо да извођаче гледамо као на део компаније НИС, што они и јесу, када раде код нас. У статистици НИС-а су и иноактиве компаније у иностранству, у БиХ, Румунији и Бугарској, тако да кроз овај систематичан приступ промовишемо и културу HSE-а, и саму филозофију НИС-овог зеленог пословања. Тренутно по свим нашим кључним показатељима везано за HSE видимо позитиван тренд који ће додатно да се побољшава.
Током 2022. године одржан је 13. Форум извођача. Колико је овај вид комуникације са пословним партнерима значајан за HSE НИС-а?
Овај форум је генерално добра пракса. Веома је користан у комбинацији са округлим столовима и већ детаљном комуникацијом по конкретним проблемима са извођачима. Прошле године је Форуму извођача присуствовало више од 120 извођача и више од 75 запослених наше компаније. Међу присутнима су били и представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, Управе за безбедност и здравље на раду, Инспектората за рад и Покрајинског секретаријата за енергетику, грађевинарство и саобраћај.
Циљ Форума је био подизање свести о потреби доследног спровођења безбедносних правила на свим локацијама НИС-а, размена најбољих искустава и пракси. У НИС-у верујемо да је ове циљеве у области HSE могуће остварити и активно радимо на томе. А без обзира колико смо им посвећени унутар компаније не можемо их достићи без наших партнера и извођача. Свестан значаја оваквих манифестација какав је Форум извођача, НИС ће и надаље наставити са њиховом организацијом како би допринео даљем развоју културе безбедности на раду у Србији.
О нашим резултатима у овој области сведочи да је компанија последње две године добитник националног признања из области безбедности и здравља на раду у категорији Повеља „28. април“ које додељује Управа за безбедност и здравље на раду Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
У време короне у држави и свим компанијама била је појачана брига за здравље радника. Како НИС сада брине о добробити запослених?
Корона је била веома озбиљан проблем, јер смо две године живели у необичном формату. Морали смо део запослених да обучимо да функционишу у онлајн формату. Али, наравно, нисмо могли цео процес производње да пребацимо у рад на даљину. Зато су прописи рада у НИС-у у време короне били веома строги. Улагали смо доста средстава како бисмо заштитили запослене.
Уз то, дигитализовали смо праћење оболелих и заражених међу запосленима, да бисмо знали ко треба да иде у карантин у случају да неко оболи. Корона нас је научила колико је битна транспарентност. Сваки запослени је на порталу компаније могао да види колико је у датом моменту заражених, колико их је на хоспитализацији, колико у карантину…
Иако је опасност од оболевања сада значајно мања, ми и даље водимо аналитику, што показује озбиљност коју смо посветили овом питању. Напоменуо бих да се и у ковид периоду НИС показао као стабилан партнер држави за енергетску безбедност и сигурно снабдевање тржишта.
У склопу Зелене агенде НИС-а израђена је Стратегија заштите животне средине. Који су њени краткорочни, а који дугорочни циљеви?
Пре свега желим да истакнем да, као друштвено одговорна компанија, НИС тежи рационалном коришћењу природних ресурса и смањењу негативног утицаја на живот људи и на животну средину. Прошле године смо израдили и корпоративну Стратегију заштите животне средине до 2030. године.
Кључни параметри су ушли и у званичну, генералну стратегију компаније. Кључна порука из зелене стратегије је да НИС жели рационално да користи природне ресурсе, да што мање генерише отпада, поштује све прописе не само у земљи, већ и иностранству, где послује. Усмерени смо на одабир најбољих техонологија, које најмање негативно утичу на животну средину. HSE, наравно, има значајну улогу на путу ка зеленом НИС-у.
Узимајући у обзир да је заштита животне средине један од приоритета делатности компаније, у НИС-у смо посвећени сталном унапређењу еколошких процеса и активности, док истовремено врло интензивно радимо на развоју еколошке свести наших запослених. Поред информисања наших запослених и партнера веома је битна и комуникација са јавношћу, пре свега о активностима у области заштите животне средине.
Као дугорочне циљеве дефинисали смо смањење негативног утицаја на животну средину (смањење емисије GHG (гасова са ефектом стаклене баште) и угљеничног интензитета, смањење осталих емисија – NOx, SOx, PM, VOC, и употребе природних ресурса).
Дефинисали смо, такође, процену потребних улагања за достизање циљева и усклађивање са захтевима прописа Републике Србије и ЕУ. Завршена је Студија пројекција емисија гасова са ефектом стаклене баште до 2030. године са анализом техничких мера за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште. Студијом су идентификовани највећи извори емисија GHG и могуће мере за смањење емисија и дефинисани њихови потенцијали смањења са пројекцијама до 2030. године.
Циљ НИС-а је да сви бизнис пројекти доносе позитивне ефекте на заштиту животне средине.
Истичете да су основни циљеви у области заштите животне средине усмерени на поштовање свих прописа који се односе на ваздух, воду и земљиште, односно на што мање генерисање, већи степен рециклаже и збрињавање насталог отпада. Колико томе доприносе нове технологије у истраживању, експлоатацији, преради и пласману фосилних горива на тржиште?
НИС је посвећен примени нових технологија у свим сегментима делатности, а те нове технологије не само да доприносе бољим бизнис ефектима, већ имају и еколошку компоненту,
Најбољи пример за то је пројекат “Дубока прерада” који смо пустили у рад 2020. године и који је вредан више од 300 милиона евра. Ту су еколошки ефекти једнако битни као и финансијски – “Дубока прерада” значи престанак производње мазута са високим садржајем сумпора, односно смањење емисија загађујућих материја у ваздух. Рафинерија нафте Панчево је 2017. године добила IPPC дозволу о интегрисаном спречавању и контроли загађења животне средине чиме је прерађивачки комплекс НИС-а постао прво енергетско постројење у Србији које је добило ту дозволу.
Један од примера је и Аминско постројење у оквиру рафинерије гаса у Елемиру које смо пустили у рад 2016, а које омогућава повећање квалитета домаћег природног гаса, путем издвајања угљен диоксида и других гасних примеса, док истовремено доприноси и повећању обима производње гаса.
Ово су само неки од примера који говоре на који начин синергија нових технологија и посвећеност екологији могу да допринесу реализацији пројеката који унапређују заштиту животне средине, као и ефикасност бизниса.
Шта се овим конкретно постигло?
Реализацијом пројеката у свим сегментима бизниса, постигли смо значајне резултате – санирамо историјско загађење, првобитној намени враћено је 16 хектара пољопривредног земљишта. У НИС-у се вода захвата из најмање осетљивих водних ресурса – користе се површинске воде. Удео повратног кондензата у Рафинерији нафте Панчево износи око 35% од укупно захваћене воде, што је директно допринело мањем захватању воде из Дунава.
У нафтно-гасно лежиште Русанда утискујемо значајне количине CO2, чиме се спречава емисија у атмосферу.
Већ смо на 15 бензинских станица поставили соларне панеле за производњу електричне енергије, тако да процењено годишње смањење емисије CO2 износи око 600 тона. Прошле године је у погон пуштена ТЕ-ТО Панчево, где се струја производи из еколошки најприхватљивијег фосилног горива – гаса.
НИС је на осам локација у Србији на нафтно-гасним пољима отворио мале електране у којима се струја и пара производе из гаса који је раније спаљиван на бакљи.
Данас је Светски дан заштите животне средине. Еколошки активисти склони су да нафтне компаније оптуже да су највећи кривци за загађење животне средине. Који је Ваш одговор?
НИС ће са еколошким активистима данас, 5. јуна, чистити четири локације на Фрушкој гори. У циљу обележавања 5. јуна Светског дана заштите животне средине и подизања еколошке свести, планирали смо да заједно са Покрајинским секретаријатом за урбанизам и заштиту животне средине, ЈП Национални парк Фрушка гора и Покрајинским заводом за заштиту природе, спроведемо акцију чишћења Фрушке горе од отпада, под називом „Радни дан за природу“.
Познато је да су волонтери НИС-а веома активни у еколошким акцијама, тако да о животној средини бринемо и кроз еколошке акције наших запослених. Велики број волонтера НИС-а већ је учествовао у уређивању Националног парка Фрушка гора, површина у Панчеву, Ботаничке баште у Београду и у другим акцијама.
Наравно, неспорно је да НИС спада у енергетски врло интензивне компаније, која се бави истраживањем, производњом, прерадом, транспортом и складиштењем нафте и нафтних деривата и као таква има значајан утицај на животну средину. Свесни тих чињеница систематски смо улагали у еколошке пројекте у свим сегментима пословања како би тај утицај свели на минимум.
У прилог томе говоре конкретни резултати, али и наша континуирана улагања у област заштите животне средине. У наредном периоду компанија ће наставити са улагањима у еколошке пројекте, као и пројекте са еколошким ефектом.
