Наша зелена агенда

Аутор: тим НИС-а 21.03.2025 • 7 min read

У нашој компанији континуирано унапређујемо еколошке перформансе пословних процеса, развијамо еколошку свест запослених и подстичемо примену најбољих доступних метода и технологија у инвестиционим пројектима. На тај начин, већ годинама дајемо свој допринос очувању животне средине, смањењу емисије штетних гасова и спроводимо нашу зелену агенду.

У циљу испуњења наших „зелених“ циљева, делујемо у три основна правца – спроводимо еколошке пројекте, реализујемо бизнис иницијативе које имају значајне еколошке бенефите и учествујемо у акцијама заштите животне средине. У еколошке пројекте и бизнис иницијативе које су дале значајне ефекте на унапређење еколошке слике у нашој земљи од 2009. године уложили смо 900 милиона евра, од чега смо у „чисто“ еколошке иницијативе инвестирали више од 140 милиона.

И у 2024. години наставили смо са улагањима у еколошке пројекте и пројекте са еколошким ефектом у циљу испуњења најстрожих захтева у области заштите животне средине. У реализацију еколошких пројеката у прошлој години уложено је 1,06 милијарди динара. Треба имати у виду да су ова издвајања значајно већа ако се узму у обзир и инвестиције у технологије, чија примена доприноси смањењу штетних утицаја на околину.

Стратегија заштите животне средине

Наши основни циљеви у области заштите животне средине усмерени су на поштовање свих прописа који се односе на ваздух, воду и земљиште, односно на што мање генерисање, већи степен рециклаже и збрињавање насталог отпада, као и на очување биодиверзитета у подручјима пословања. Посвећени смо и смањењу утицаја на климатске промене. У 2021. години израдили смо Стратегију заштите животне средине до 2030. године. Извршили смо анализу прописа Републике Србије и Европске уније, дефинисали смо дугорочне циљеве за смањење негативног утицаја на животну средину, издвојили пројекте и проценили потребна улагања.

У оквиру наше Стратегије заштите животне средине значајан део се односи на управљање емисијама гасова са ефектом стаклене баште (GHG). У 2022. години уведена је пракса праћења и извештавања о емисијама GHG на кварталном нивоу. Наша компанија врши праћење и извештавање када је реч о Опсегу 1 (директне емисије гасова са ефектом стаклене баште), Опсегу 2 (индиректне емисије гасова са ефектом стаклене баште), а у 2023. години проширен је опсег извештавања и први пут је извршен комплексан прорачун за Опсег 3 (остале индиректне емисије гасова са ефектом стаклене баште – од купљених производа, набављених средстава продатих производа (нафтни деривати), инвестиције и др).

Почетком 2024. године у Републици Србији на снагу је ступио Правилник о мониторингу и извештавању о емисијама гасова са ефектом стаклене баште (Службени гласник РС, бр. 118/2023) којим се ближе дефинише начин мониторинга, прорачуна и верификације емисија GHG  као и обавеза оператерима да исходују дозволе за емисије GHG за своја постројења. Циљ је да се ове емисије из индустријског сектора дугорочно смање и да се убрза декарбонизација привреде, што је један од важних стубова наше зелене агенде.

Као потврда квалитета до сада реализованих активности и правовременог испуњавања законских обавеза у области управљања климатским променама, Министарство заштите животне средине је издало Решење о издавању дозволе за емисију гасова са ефектом стаклене баште за четири постројења наше компаније: Складиште НД Нови Сад – Енергану, Рафинерију нафте Панчево, ПиТНиГ Елемир и ХИП Петрохемију (за ФСК Елемир се очекује издавање дозволе). Наша компанија, тј. постројења за које су издате дозволе, имају обавезу да врше мониторинг емисија GHG, а након тога да израде Извештај о емисијама GHG који мора бити верификован од независног верификатора.

У области управљања отпадом закључили смо кровне уговоре са овлашћеним оператерима за збрињавање отпадa за период 2024–2026 и обухваћене су услуге сакупљања, транспорта и третмана отпада који се генерише у оквиру НИС-а.

У нашој компанији се законске обавезе везане за плаћање накнада у области заштите животне средине редовно прате и измирују. Током 2024. године за таксе и накнаде издвојено је 309,1 милион динара.

Модернизација Рафинерије нафте у Панчеву

Велики део еколошких инвестиција реализовали смо у Рафинерији нафте у Панчеву, једној од најмодернијих у овом делу Европе. Модернизација Рафинерије од 2009. године заокружена је изградњом два савремена постројења чији је рад, поред финансијских, донео и значајне еколошке бенефите. Пуштањем у рад комплекса MHC/DHT у новембру 2012. године омогућена је производња горива у складу са највишим међународним стандардима, односно горива са садржајем сумпора мањим од 10 ppm.

Другу фазу модернизације Рафинерије завршили смо пуштањем у рад постројења за Дубоку прераду у новембру 2020. године, чиме је омогућена производња већих количина највреднијих горива, као и проширење палете производа на нафтни кокс. Веома значајни су и еколошки ефекти овог модерног постројења, јер се његовим радом смањују емисије SО2 у Рафинерији за 98,8 одсто, прашкастих материја за више од 50 одсто и азотних оксида за готово 10 процената. Реализовали смо и реконструкцију и модернизацију FCC комплекса, што је резултирало смањењем емисија прашкастих материја, модернизацију ауто и железничког пунилишта – када је успостављен еколошки систем пуњења цистерни у Рафинерији, као и смањење захвата воде из Дунава.

У 2024. години Рафинерија нафте Панчево добила је нову интегрисану IPPC дозволу којом се потврђује да је производни процес у Рафинерији усклађен са највишим домаћим и европским стандардима у области заштите животне средине. Прву интегрисану дозволу Рафинерија је добила 2017. године чиме је постала прво енергетско постројење у Србији које је добило дозволу о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине. Новом интегрисаном дозволом обухваћен је и комплекс „Дубоке прераде“.

У току прошле године реализован је плански капитални ремонт, најкомплекснији у историји Рафинерије. Повећана је поузданост рада постројења, унапређена енергетска ефикасност и управљање заштитом животне средине.

 „Зелени“ пројекти и на нафтним пољима и бензинским станицама

Значајне еколошке пројекте спроводимо и у другим областима пословања. Када је у питању Блок Истраживање и производња, у 2010. години смо пустили у рад Депонију отпадне исплаке „Ново Милошево“, пројектовану за трајно и безбедно одлагање исплачног материјала (неопасног отпада). Затим, реализацијом пројекта „Суве локације“ врши се рециркулација исплаке, тј. смањује се количина исплачног флуида, а тиме и количине отпадне исплаке за 10-15 одсто. Одлагање отпадног набушеног материјала врши се у металне контејнере, чиме се спречава загађење земљишта и подземних вода. Такође, земљишту за пољопривредну производњу враћена је укупна површина од преко 16 hа.

У оквиру нашег Блока Истраживање и производња ради и Аминско постројење код Елемира у које смо уложили око 30 милиона евра. Повећање квалитета домаћег природног гаса и обима његове производње представљају кључне бизнис ефекте који су остварени реализацијом овог пројекта. Он има и значајну еколошку компоненту, јер начин прераде у овом постројењу у потпуности спречава доспевање угљен диоксида у атмосферу и, самим тим, доприноси смањењу ефекта „стаклене баште“. Реч је о HIPACT технологији  (High Pressure Acidgas Capture Technology), једној од најефикаснијих међу постојећим методама у процесу прераде гаса. Настављен је и пројекат утискивања издвојеног CO2 из Аминског постројења у лежиште Русанда. Поред тога, на гасном пољу „Острово“ омогућена је производња компримованог природног гаса који се користи у индустрији, чиме се замењују течна горива и смањују емисије штетних гасова из индустријских котларница, ложишта и пећи.

У Блоку Промет смо такође реализовали бројне пројекте заштите воде, земљишта и ваздуха. Извршена је уградња 396 сепаратора, 9 биолошких уређаја и 630 пијезометара за контролу квалитета подземних вода. На свим ССГ изграђеним или потпуно реконструисаним после 2006. године имамо подземне резервоаре са двоструким плаштом, а такође на свим ССГ имамо систем за поврат испарења који се користи код истакања аутоцистерни у подземне резервоаре ССГ, као и систем поврата бензинских пара фазе II на свим реконструисаним и новоизграђеним станицама. Складиште НД Пожега и Складиште НД и ТНГ Ниш имају VRU јединицу (Vapor Recovery Unit) – системе за рекуперацију бензинских пара на складиштима.  На нашим бензинским станицама развијамо и малопродају компримованог природног гаса који се због својих карактеристика назива горивом будућности. Такође, на осам малопродајних објеката компаније на аутопутевима у Србији поставили смо пуњаче за електричне аутомобиле. Завршен је и пројекат реконструкције складишта НД Ниш. У Блоку Промет до сада је збринуто 22.434,2 t историјског отпада. На свим ССГ је постављена опрема за разврставање амбалажног отпада.

Значајни кораци у области енергетике

 

Диверзификујући пословање, од 2013. године искорачили смо и у област енергетике, односно производње и трговине електричном енергијом. У оквиру програма монетизације некомерцијалног гаса, на осам нафтних и гасних поља у Србији изградили смо мале електране чија је укупна максимална снага 14 МW. У овим електранама, у које смо уложили око 20 милиона евра, топлотна и електрична енергија производе се из гаса који је због лошијег квалитета (висок удео угљен диоксида и азота) раније спаљиван на бакљи. Као одговорна компанија, повећали смо ефикасност процеса производње електричне енергије на овим когенераторима и смањили емисију штетних гасова у атмосферу. Започели смо производњу струје из гаса и на бушотини Жомбољ у Румунији, а киловатсатима произведеним на овом постројењу тргује се на румунском тржишту.

У 2022. години са партнерима смо започели производњу електричне енергије у ТЕ-ТО Панчево. Пројекат je вредан 196 милиона евра, a  инсталисана електрична снага постројења је 189 МW. Планирана производња електричне енергије на годишњем нивоу износи око 1.400 GWh. ТЕ-ТО Панчево је прва гасно-парна електрана у Србији намењена за комбиновану производњу електричне и топлотне енергије са природним гасом као горивом који је еколошки прихватљивији од осталих фосилних горива. У овој електрани, чија је технологија тренутно најбоља са аспекта енергетске ефикасности и екологије, производи се топлотна енергија за потребе Рафинерије нафте Панчево, док се произведена електрична енергија  предаје у електроенергетски систем Србије.

Током 2022. године започели смо пројекат изградње соларних фотонапонских електрана на нашим бензинским станицама у Србији, чиме се, поред финансијских, остварују и позитивни еколошки ефекти. Произведена електрична енергија ће се највећим делом користити за потребе самих бензинских станица, уз размену са дистрибутивном електричном мрежом. До сада смо у рад пустили 45 соларних фотонапонских електрана на нашим бензинским станицама. Укупна очекивана годишња производња електричне енергије ових 45 соларних електрана износиће око 1600  MWh, од чега ће око 1500 MWh бити потрошено на бензинским станицама, уз испоруку око 100 МWh у дистрибутивну мрежу, док се смањење емисије угљен-диоксида процењује на више од 1700 тона годишње. Овај успешан пројекат наставља се у 2025. години изградњом соларних електрана на додатних 30 бензинских станица, уз годишњу производњу од око 1100 MWh. Компанија ће од наредне године на скоро четвртини својих бензинских станица у Србији имати производњу чисте електричне енергије од око 2600 MWh годишње.

Наставили смо са изградњом соларних електрана и на другим објектима компаније. У Погону за производњу пијаће воде „Јазак“ у 2024. години пуштена је у рад соларна фотонапонска електрана укупне снаге 620 kWp. У питању је прва електрана веће снаге у НИС-у, а уједно и прва комбинована електрана која се састоји од три фотонапонска поља која су распоређена на тлу и на крову фабрике. Eлектрична енергија произведена уз помоћ соларних панела у фабрици „Јазак“ ће се највећим делом користити за потребе самог Погона, уз пласман повремених вишкова електричне енергије у дистрибутивну електричну мрежу, с обзиром на то да Погон има статус купца-произвођача.

На крововима пет објеката у оквиру Рафинерије нафте Панчево изграђена је и пуштена у рад соларна електрана укупне снаге од 610 kWp, односно 550 kW прикључне снаге на електричну мрежу. Очекивана годишња производња електране износи 656 МWh. Соларна електрана се састоји од 1053 фотонапонска панела појединачне снаге 580 Wp и 13 инвертора збирне номиналне снаге од 500 kW. Произведена електрична енергија ће се користити за потребе Рафинерије. Очекује се да ће бити достигнуто годишње смањење емисије угљен диоксида од око 700 тона.

 

Поред наведених, пуштене су у рад соларне електране и на Пословној згради НИС-а у улици Арсе Теодоровића у Новом Саду и кровне електране у складишту деривата нафте у Новом Саду. У плану је даљи развој овог пројекта на нашим малопродајним објектима, као и на другим локацијама у оквиру компаније.

Развијамо и трговину електричном енергијом. Тренутно поседујемо лиценцу за трговину електричном енергијом у Србији, Црној Гори, Румунији, Босни и Херцеговини, Словенији, Мађарској и Бугарској. Тргујемо на берзи електричне енергије у Србији и Румунији.

Поред тога, наша компанија велику пажњу посвећује и енергетској ефикасности. Програмом мера за смањење потрошње енергије и повећање енергетске ефикасности у 2024. години остварен је ефекат енергетске уштеде  21.678 т.е.н. НИС је од 2012. до 2024. године остварио укупно повећање енергетске ефикасности за 32% одсто (EII), што такође доприноси рационалнијој употреби ресурса и заштити животне средине.

Током трећег квартала 2022. године у оквиру компаније смо формирали Блок Енергетика чији је задатак, између осталог, убрзање енергетске транзиције НИС-а и процеса декарбонизације.

Еколошке иницијативе у сарадњи са заједницом

Значајне иницијативе на пољу екологије и енергетске ефикасности реализујемо у сарадњи са заједницом. У оквиру прошлогодишњег конкурса програма друштвене одговорности „Заједници заједно“ изабрано је 40 пројеката установа од јавног значаја које су добиле могућност да изградњом соларних електрана на својим објектима допринесу коришћењу потенцијала енергије Сунца у производњи зелене енергије. Циклус се спроводи под слоганом „Заједно за зелену енергију“, а у реализацију изабраних пројеката у 13 градова и општина обухваћених програмом улажемо 144,5 милиона динара.

Како бисмо пружили подстрек у коришћењу обновљивих извора енергије и производњи зелене енергије, као и рационализацији потрошње енергије и стварању еколошки одговорног амбијента, ми смо прва компанија у нашој земљи која је самостално спровела и финансирала пројекте изградње соларних електрана на објектима установа које послују у различитим областима од суштинске важности за друштво. Наши институционални партнери у овом програмском циклусу су Министарство рударства и енергетике и Министарство заштите животне средине Републике Србије.

Допринос Клуба волонтера НИС-а

И наши запослени активно учествују у еколошким акцијама. Клуб волонтера НИС-а спроводи акције чишћења и уређења приобаља река и језера, излетишта и јавних површина, садње дрвећа и едукације најмлађих чланова друштва о значају заштите животне средине. У 2024. години, чланови Клуба волонтера компаније НИС учествовали су у различитим еколошким иницијативама попут уређења и чишћења Официрске плаже у Новом Саду, као и садњи 100 садница украсног дрвећа на јавној површини у Кикинди. Спроведен је и традиционални, четврти по реду интерни волонтерски конкурс, који је такође био усмерен на заштиту животне средине. Под слоганом „Промени, позелени, буди (н)еко“, волонтери компаније озеленили су и опремили одабране школе у Башаиду и Сечњу и предшколске установе у Гајдобри и Новој Вароши соларним клупама и пуњачима, компостерима, пресама за рециклажу и другим еколошким решењима.

Одрживи развој

Клуб волонтера

Активности у области корпоративног волонтеризма чине интегрални део наше корпоративне културе

САЗНАЈ ВИШЕ

Планови и нови пројекти

У наредном периоду доћи ће до интензивирања пројеката из области повећања енергетске ефикасности, обновљивих извора енергије, коришћења квалитетнијих и еколошки чистијих горива (природни гас), истраживања могућности издвајања и складиштења CO2. План је и да до 2030. године половина потрошње струје наше компаније буде из обновљивих извора енергије. С тим у вези, НИС са партнерима наставља и реализацију пројекта ветропарк Пландиште који подразумева изградњу ветроелектране на локацији општине Пландиште у Јужнобанатском управном округу.

Спровођење зелене агенде биће један од приоритета наше компаније и у наредном периоду.